Синдикати су сувише хуманистички оријентисани за модеран свет

Синдикати су сувише хуманистички оријентисани за модеран свет

- Новинари и медијски радници обесправљени, без синдикалне заштите, претворени у прекаријат. Већина локалних средина по Србији остала без медијске покривености јер су приватизациом многи локални и регионални медији погашени. Централни медији не воде рачуна о јавном интересу у информисању већ заступају интересе својих власника или отуђених центара моћи било домаћих било страних. Сензационализам, примитивизам и говор мржње преовлађује у комерцијалним медијима када се исти баве информативом...

Овако Владан Глишић, посланик у Скупштни Србије на почетку разговора за СИНОС скицира нашу медијску слику.

o Како оцењујете ефекте медијске реформе у Србији, усвајање сета медијских закона 2014?

-Сматрам тај сет закона потпуним промашајем. Извршена је брутална приватизација медија а сви циљеви због којих је то учињено су промашени. Јавни простор данас је загађенији непристојношћу и говором мржње, политичка опозиција и власт су ушанчени у својим медијима, јавни медијски сервиси не отварају могућност да се нови људи и нове идеје чују....

Једино што је планирано а што је остварено јесте прогон државе из медија и показало се да је стање медија без државе у њима многоструко горе него што је то било у време када је држава имала своје учешће у медијској сфери....оно мало медија у којима су остали трагови државног утицаја данас су острва медијске пристојности, новинарског професионализма и какве такве синдикалне заштите новинара и медијских радника

о Зашто је у Србији држава протерана из медија?

Не само у Србији већ свуда где је неолиберални тоталитаризам освојио народе и државе и укинуо им или значајно ограничио суверенитет, држава је протерана из свих сфера друштвеног живота. То је њихова идеја о што мање државе и њене интервенције а што више тржишта и његове „саморегулације“ у друштву. Поготово је ово битно у сфери медија јер они су средство за обликовање свести једног народа, друштва и грађана. Против олигархијског управљања и злостављања грађана, народ као једину одбрану има државу. Зато је и склањују, смањују и укидају где год то могу па и у области медија. Разоружавају народ и грађане како би их лакше претварали у прекаријат – робове модерног доба.

о Како „оживети“ информисање на локалу?

Једини начин је поновно успостављање јавних сервиса на локалном и регионалном нивоу. Приватизација медија на локалну је показала да су многе локалне средине остале без медијске покривености својих локалних тема и потреба. Медијска покривеност локалних заједница не сме остати питање добре воље и профитног плана власника приватних медија

о У каквим условима раде новинари и медијски радници у Србији?

-И једни и други су гурнути у прекаријат. „Успешност“ изведене медијске реформе 2014.године се огледа и у томе што је око 1300 новинара и медијских радника остално без посла гашењем локалних и регионалних медија по Србији. Они су сада на тржишту радне снаге – вишак и самим тим цена њиховог рада у медијма је обесмишљена.То је тржиште, принцип понуде и тражње.

 

о Како је некадашња седма сила постала професија која се не цени а новиари прекарни радници?

-Власницима капитала у медијима после овакве медијске реформе (2014.год.) олакшано је да склизну у ону газдинску бахатост кристализовану у изјави како „новинар може да буде свако“. Та бахатост власника медија и одсуство државе из ове сфере је довела до тога да су малобројни приватни медији у којима постоје организовани синдикати новинара и медијских радника. Када је новинар прекарни радник, без икакве сигурности, онда је тешко од њега очекивати да брани професионални ниво новинарства и медијску писменост.

о Могу ли они чији су рад и егзистенција угрожени да бране јавни интерес?

-Чувари јавног интереса су они који иза себе имају организовану силу – новинари (као и други радници) су то могли преко јаких синдиката. Синдикате је некада штитила држава. Данас, свега тога нема и новинари више нису седма сила већ ту силу злоупотребљавају капиталисти у медијима.

о Да ли медији штите јавни или интерес својих власника?

-Приватни власник медија, капиталиста у медијима сматра да су они средство за остварење његових интереса, најдиректније профита. Врло ретко или готово никад се њихов приватни интерес и потреба за што већим профитом поклапа са општим интересима. Дакле, приватизација медија је суштински противна јавном интересу у медијској сфери.

о Да ли је професионално и објективно новинарство данас утопија (и код нас и у свету) и како коментаришете оцене да грађани од медија не желе праву информацију него потврду својих политичких уверења?

-Они који су некада лагали о тзв. “незавнисним медијима“ данас су скинули маску и говоре о „постистини“. Када измислите овакав еуфемизам како би лаж подигли на пиједестал пожељног и оправданог у медијима – најмање вам требају некакви професионални и објективни новинари. Ако они победе нестаће професионало и објективно новинарство. Све ово доводи до дубинског раздора и подела у оваквим друштвима и онда не постоји простор за јавни дијалог већ се сви затварају у своје политичке бусије. Између тих бусија је брисан простор и нико не жели у том простору новинара који би да чује и другу страну.

о Никад тежа ситуација у медијима, а нема синдиката. Зашто?

-Синдикати су засновани на идеји солидарности и као такви у времну релативно нормалног капитализма су могли да буду толерисани али данас у времену глобалног и тоталног капитализма они су вишак и непотребан реликт прошлости. Једноставно, сувише су хуманистички оријентисани за модеран свет који служи капиталу и профиту пре свега. Тако су постали вишак и у медијима. Србија је овде само део европског тренда али као држава под колонијалном управом нема права ни да задржи онај ниво синдикалне инфраструктуре које су неке европске метрополе својим радницима дозволиле.

о Хоће ли нова медијска стратегија нешто да промени на медијској сцени…

-Нова медијска стратегија има нека козметичка побољшања пошто је „успех“ медијске реформе из 2014.године толико упропастио медијско стање у Србији да је потребно бар нешто покушати да поправе. Али пошто је све то козметичка промена и ову стратегију можемо оценити као „шминкање покојника“.

 

о… И кад је реч о безбедности и заштити новинара и медијских радника?

-Новинаре и медијске раднике може да штити само јака државна интервенција. Радноправни статус им се може побољшати императивним захтевом државе да се синдикално организују новинари и медијски радници у свим медијима. Заштита професионалног нивоа ,медијске културе, медијске писмености и објективног новинарства је могућа увођењем института лиценцираних новинара и обавези сваке редакције да имају одређен број лиценцираних новинара како би могли да организују медијски рад. Безбедност новинара се постиже кроз давање статуса службеног лица лиценцираном новинару. Све ово може да уради држава ако се врати у медијску сферу.

о Кад председница Владе Србије јавно обећа председници Европске комисије да ће њен кабинет предузети све мере да обезбеди слободу медија у Србији, како ви то читате?

-Цитираћу Мишу Ђурковића из његовог недавног текста у „Политици“:“Не само Скупштина, него је чак и Влада претворена у помоћни орган Председништва Србије, где је концентрисана сва моћ данас“. То знају и они у Европској комисији али су саучесници уништавања медија у Србији јер је све и рађено сагласно диктату из Брисела.

о Биће тешко избацити ружан и неприличан говор из многих медија. Али како га протерати из Скупштине Србије?

-Скупштина Србије управо усваја некакав Кодекс етичког понашања народних посланика. Међутим, све је то само смоквин лист на ружноћи голотиње медијског и друштвеног примитивизма у који смо потпљени. Скупштина и медији нису родно место тог примитивизма – то је партијски модел који три деценије влада Србијом. Тај коруптивни модел партија је организован тако да лидери странке претварају у приватне фирме и када се покаже да немају никакву визију преображаја Србије онда они почињу да од оних који другачије мисле стварају неријатеље и тако индукују непрекидно ванредно стање и атмосферу грађанског рата у којој нико не доводи у питање њихову неспособност да решавају стварне друштвене проблеме. Стање је стално ванредно, непријатељ је увек бројан и свако ко критикује вођу, а каријеристи у странци напредују тако што се „додворавају“ вођи и медијски разапињу онога ко вођи није по вољи. Променимо партијски модел у Србији и ослободићемо и медије и политички простор од примитивизма који нас данас гуши.

Текст је део пројекта који је подржан средствима Града Београда. Ставови изнети у тексту нужно не изражавају ставове органа који је суфинансирао пројекат.

Извор: СИНОС

 

e-max.it: your social media marketing partner