Љуба Костић: Краћи прилог новијој националној историји

Историја је учитељица живота. Код народа који ту учитељицу слушају, поштују је и труде се да од ње нешто науче, грешке су ређе а изазови и проблеми релативно мањи неголи код оних који упорно беже са њених часова, незаинтересовано је слушају или само повремено нешто ''набубају'' не би ли некако прошли даље и наставили по старом.

Оне од вас које историја занима или су свесни да јој треба указати дужно поштовање, замолио бих да прочитате следеће дипломатске извештаје које свака уређена држава добија од својих конзуларних или амбасадорских представника. Објавио их је недавно један наш дневни лист.

- Здравство, некада понос система који је омогућио здравствену заштиту свима, огрезло је у корупцији тако да се без потплаћивања лекара и медицинског особља не може добити никакав лек и терапија. Бедни услови смештаја и нехигијена у болницама ’’превазилазе најцрњу машту’’. Све ово ОН, живећи као сваки диктатор у облацима, у виртуелној стварности коју су му приређивали послушни апаратчици када је обилазио земљу, уопште није могао или није хтео да примети.

- За њега је ЗЕМЉА у златном добу. У својим говорима (које касније штампа назива маестралним доприносом теорији и пракси изградње ДРЖАВЕ) ктитор ’’златне епохе’’ која носи његово име, истиче да за разлику од БИВШЕ ВЛАСТИ, ДАНАШЊА СРБИЈА, њена Партија и држава, поклањају највећу бригу за народно здравље. Међутим, неодмерено хвалисање резултатима који се тобоже постижу у индустрији и пољопривреди толико су очигледно неистинити да изазивају општи подсмех у јавности, наравно исказан у кругу људи од поверења, јер се свако јавно негодовање сурово кажњавало.

- У говорима ВЛАДАРА и других представника режима непрестано су истицани успеси у мегаломанским инфраструктурним радовима као што су путеви, пловни канали, регулација насеља међу којима и регулација и улепшавање БЕОГРАДА, а посебно се дичило изградњом новог велелепног центра и метроа у главном граду.

- Уређују се и преуређују градови и села, изводе крупни и скупи радови на ревитализацији старих градских језгра, преуређују тргови, праве паркови, граде фонтане. Све то треба да буде симбол благостања народа. Диктатор је живео у уверењу да је он обезбедио народу такав животни стандард да СРБИМА у блиској будућности предстоји прелазак из ТРАНЗИЦИЈЕ у БЛАГОСТАЊЕ.

- Пропаганда сваког диктатора је слична без обзира на идеолошке разлике. Повремено ВЛАДАР обиђе неку област и радне колективе, па се све усталаса, његови говори (дуги, заморни, празни и пуни очигледних неистина) преплаве централну и локалну штампу, радио и ТВ. Затим пљуште телеграми подршке, одушевљења и дивљења према највећем сину СРБИЈЕ због смерница и индикација које је изнео. /…/ Још се не смири одушевљење због једног говора а дође други, па онда опет телеграми, изливи одушевљења итд. Неодмерено хвалисање резултатима који се постижу у привреди толико су очигледно нетачни да изазивају општи подсмех.''

Приметили сте да су неке речи писане великим словима. Нису без разлога. Сада их редом мењајте овако:

ОН се звао Николае Чаушеску. ЗЕМЉА је била Социјалистичка Румунија а изградња ДРЖАВЕ се односила на изградњу румунског социјализма. БИВША ВЛАСТ је наравно сурови и неправедни Капитализам а ДАНАШЊА СРБИЈА је очигледно Социјалистичка Румунија. За ВЛАДАР-а дакле знамо ко је а БЕОГРАД је у дотичној депеши заправо Темишвар. ТРАНЗИЦИЈА беше Социјализам а БЛАГОСТАЊЕ наравно Комунизам. И тако даље…

Нажалост, све ближе.

Што је потпуно очекивано. Јер се неговање култа личности некаквог великог и непогрешивог вође уз прогон сваког другачијег мишљења и људи – кроз историју увек (али увек!) завршавало трагично. Пре свега по сам тај народ, његове вредности, његову будућност.

Годинама већ многи о томе пишу и причају: Народе, сабери се (не одузимај се), погледај се мало са стране и не затварај очи када се потом погледаш у огледало! Авај.

Ипак, пијани плес многих и оргијање појединих се неминовно ближи своме крају.

За то оргијање и ритуално понижавање које смо нажалост сви морали да осетимо, сигурно ће уследити некакав реваншизам (то су напросто историјске закономерности), док ће за оне који су навикли да се опијају оваквим јефтиним и неквалитетним брљама, свакако бити неопходна терапија одвикавања да се њихов мамурлук, тетурање, као и лош задах, не би још дуго повлачили по јавном простору.

Сусрет са реалношћу ће сигурно бити болан за све нас, попут сусрета са зидом пијаног возача. И ту више не смемо дати простора било каквом изненађењу или глупом чуђењу. Није нама крив зид већ једноставно морамо коначно пронаћи праву меру у својој вечитој страсти опијања лидерима. Не ликерима, добро сте прочитали.

За оне који поштују учитељицу живота, права мера су поштовање и љубоморно чување закона и институција. Тада, ако некада и попијемо коју више, сигурно нећемо сести за волан све певајући и ударајући ногом по гасу.

Drink, but don`t drive. Simple as that.

То би укратко и био закључак овом краћем прилогу из наше новије националне историје.

 

Аутор:
Љуба Костић
Активиста "Нишког културног клуба".

Повереник Народне странке у Нишу.

 

извор: juznevesti.com

e-max.it: your social media marketing partner