Mишо Којић: Од талибана ћирилице до закона

Преносимо  писмо  Миодрага Мише Којића  борцима за очување српског језика и ћирилице:

Од талибана ћирилице до закона

Поштовани пријатељи, сарадници у борби за опстанак српске ћирилице и српског језика, 

Драга браћо и сестре,

Данас смо добили бар делић сатисфакције за наш вишегодишњи труд који смо уложили за одбрану најјаче тврђаве српског народа (поред наше православне вере) српског језика и ћирилице. Свесни смо да усвојени Закон представља само корак у истинском враћању историјским вредностима али  када се осврнемо на тежак, мукотрпан  и често понижавајући пут који смо прешли,  слободан сам да пожелим да је ово први и мали  корак који више нико неће моћи да заустави.

Сведок сам да смо свакодневно  ових дана  имали позиве за давање изјава на "мејнстрим" медијима, чак ме звала и АЛ Џазира, коју сам иначе одбио;  данас је централни дневник Прве ТВ почео изјавом о значају ћирилице и сви причају о ћирилици и српској застави -  овај пут без  злонамерних  коментара. У Скупштини Србије наше ставове о проблему  језика и писма су износили  народни  посланици и то више није табу тема разних "талибана, занесењака и ретроградних елемената" већ једна регуларна и прихватљива тема. Лингвисти латиничари, љубитељи двописмености су се ућутали и оно што ме пријатно изненадило  нисам их видео на медијима.

Председник одбора за стандардизацију  говори у наше име и дели наше ставове. Против једног предходног сам данима у Кнез Михајловој сакупљао  потписе за његову смену. Арно Гујон је такође на нашој страни као и  доскорашњи министар  културе.  Коме год сам данас поклонио календар или  беџ ћирилице, наш мали симбол  борбе,   је измамио осмех и задовољство. 

Предстоји нам још пуно напорног рада, борбе, одрицања и вере у  повратак српским националним вредностима али  више  "Нисмо криви што пишемо и читамо ћирилицу" како је певао Добрица,  већ смо  свесни да труд није био узалудан. 

Зато браћо и сестре,  у нове победе,  и хвала свима на  учешћу у борби која траје и даље јер само заједно можемо до нових победа.

Хвала нашим  предводницима, великанима   српског  рода:  академику Василију Крестићу и почившем председнику Добрици Ерићу без којих би наша  борба била  мање ефикасна а пут још трновитији и тежи. Хвала и свима који су нас подржавали на досадашњем путу а нисмо их забележили јер нам је малена снага али нам је зато огромна  воља да будемо достојни славних предака. Хвала браћи у Црној Гори и "Хрватској" са којима смо сарађивали и који су нас храбрили  и подржавали и  говорили да разумеју зашто нема ћирилице у Београду и Новом Саду јер су осећали срамоту коју носимо у души када говоримо у Вуковару или Подгорици.  Били су свеснији од нас  да немају коме да се пожале  када остану без посла, јер осим нас  из Ћирилице није било других. Била су им затворена врата државе Србије и њених институција. И тако годинама.  И како рече  незаустављиви борац  Дејан Матић не може се нешто што пропада 100 година повратити преко ноћи. Али светло на крају тунела  је постало видљивије.

свако добро и да уз Божју  помоћ  будемо још јачи и сложнији 

Миша Којић

 

ПОДСЕЋАМ КАКО ЈЕ БИЛО  ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА:

ИЗ  ОПТУЖБЕ

Kako za 021 kaže jedan od lingvista uključenih u izradu ovog kapitalnog dela, koji je želeo da ostane anoniman, pritisak "talibana" koji lobiraju da se iz izrade Pravopisa isključe najistaknutiji lingvisti kulminirao je nedavnim dostavljanjem peticije za izbacivanje odredbe koja definiše latinicu kao drugo, alternativno pismo srpskog jezika. "Imam velikih problema u poslu zbog ovih 'talibana', koji imaju uticaja, a vođeni su isključivo svojim ličnim političkim ubeđenjem, bez ikakvog znanja o lingvistici", kaže on za Novosadski informativni portal.

Preko 5.000 potpisa za izbacivanje latinice prikupilo je beogradsko udruženje "Ćirilica", čiji članovi sede u Skupštini Matice.

Potpredsednik ovog udruženja Miodrag Kojić kaže za Radio 021 da je bilo logično da latinica bude standardno pismo srpskohrvatskog jezika, ali da novi pravopis "na mala vrata", po prvi put, uvodi latinicu kao standardno pismo srpskog jezika. Kojić, međutim, priznaje da je njihov motiv za pokretanje pitanja o pismu pre svega politički, pa tek onda lingvistički.

"To je, pre svega, nacionalno pitanje od prvorazrednog značaja. Zato se mi time i bavimo, ne bavimo se pravopisom i stučnim stvarima, već želimo da pišemo kako su naši očevi pisali i da generacije posle nas to razumeju", kaže on.

"Poznavanje dva pisma nije bogatstvo"

ИЗ  ОДБРАНЕ 

-Поштујем  Ваше напоре да укажете на проблеме и реаговања  који се јављају као последица увођења латинског писма у Правопис српског језика у издању Матице српске 2010.године. У времену када се   питања  културе, језика и писма врло ретко постављају у друштвеном животу, медијима и стручној јавности – за резултат  се има  запостављање јавног дијалога. Ваш труд  је од користи. Али, сваки писмени Србин, а крајње је време да сваки Србин буде писмен, као и свако заинтересован за ситуацију са српским писмом, лако може уочити  шаблон који се  понавља у сличним текстовима  што доводи, да и овај текст губи на изворности, па читаоцу суптилно сугерише  добро познату матрицу – ко су добри а ко лоши момци – наводи Којић.

ПОводом текста новинара радија 021 он пита зашто се приликом расправа о српском језику и писму као и неком другом националном  питању морају обавезно користити  термини: талибан ( кога износи  анониман извор), забрана, избацивање, контраверзни Устав Србије, национални строј, поништавање месних избора 

Дакле, по стандарду Унеска постајемо поткултура наших суседа. И замислите колики је то удар за Србе који живе у Вуковару и боре се за двојезичност – каже за „Политику“ Миодраг Којић, заменик председник удружења „Ћирилица“.

 

Наш саговорник негодује што појединци опстанак ћирилице политизују и на њу гледају као на непожељни пртљаг на путу у европску заједницу. Као деманти оваквих ставова, Којић наводи пример Бугарске која је на ћирилици постала део Европске уније и то писмо уткала чак и у фине нити евра. Наиме, на новчаници је бугарском ћирилицом написано – евро!

 

e-max.it: your social media marketing partner