Владан Глишић - Еколошки камен у НАТО руци

Еколошки камен у туђој руци

Пре пар година, др Даница Грујичић, познати неурохирург и значајан инфлуенсер на друштвеним мрежама, са провереном и потврђеном стручном и патриотском биографијом, предложила је да се најзад оснује комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања.

Скренула је пажњу на чињеницу да епидемија канцера у Србији, о којој се углавном тихо прича или у стручној јавности ћути, упућује на то да је све последица НАТО агресије на Србију. Како су њихови пројектили сејали осиромашени уранијум јужно од 44 паралеле (највећи део Косова и Метохије али и крај око Врања) то је канцер проузорокован овим загађењем највише погодио албанско становништво. Ти људи данас у тишини пате и траже здравствену помоћ у Србији а све ово говори о томе колико је НАТО уопште био заинтересован за хуманитарни аспект рата 1998-9. године, и колико обични Албанци имају поверења у приштинско здравство.
Међутим, оно што је битно јесте да је изнад 44 паралеле НАТО бомбардовао хемијска постројења, трафостанице и друга постројења која се сва налазе на мапама биохазарда. То је ратни злочин по дефиницији али и до данас наша држава није ништа урадила да то докаже и процесуира. И др Даница Грујичић је решила да то промени. Сакупила је, поред огромне подршке у јавности, и подрушку три министарства – војног, здравственог и еколошког. Али, комисија није заживела. Није добила подршку и коначни потпис на званично оснивање комисије од стране Владе – није добила потпис председника Владе. Истог оног који је био тада, као и данас. И комисија је остала мртво слово на папиру.
Сервилност наше власти према НАТО злочинцима је већ опште место и траје више од 20 година. А чињеница да је неко бомбама изазвао еколошку катастрофу – јер баш тако су изгледали облаци токсичног дима који је ветар после бомбардовања хемијских постројења развејавао широм Србије – данас би требала да буде врло актуелна. Поготово када управо из неких институција у Бриселу, или прецизније – у Берлину, долазе силне лобистичке, логистичке и друге подршке оним покретима и организацијама који се сада (22 године после првобитног злочина екоцида) боре да успоставе еколошку правду и поредак у Србији.
Нико не спори да актуелна власт има ниске еколошке стандарде када посматра понуде страних инвеститора. И такви су једнаки према инвеститорима који долазе из Кине или онима који долазе из ЕУ, САД или са других простора. Једноставно, битан је стандард, раст истог, раст статистике, економија и све оно што тренутно и одмах може да се одрази на изборни рејтинг, а екологија, то је ионако дугорочно, па нека се неке будуће власти о томе брину…… Ништа ново, тако су мислили и они пре њих…… Ипак, овде је чудно како разне екоНВО, покрети и ини немају времена ни фокус да се баве онима који су се сада сетили екологије, када треба Србију вратити у колонијални загрљај ЕУ јер је преко кинеских инвестиција опасно почела из тог загрљаја да се мигољи. Е, онда су Кинези прљави и зли (прљави еколошки, а зли политички), а нико се не сећа да су ови који спонзоришу еколошки устанак у Србији исти они који су Србију еколошки убили пре 22 године. О тим последицама, о епидемији канцера који су они посејали не сме да говори ни еколошка опозиција (НВО и покрети) као ни нееколошка власт. Зато је Данина комисија остала мртворођенче.
Мислим да је време, да се на исти начин како је некада неколико патриотских покрета и организација преузело невладин сектор од проНАТО спонзоруша (и зато данас имамо такав талас патриотизма међу младима) време да се патриотске еколошке организације и покрети окупе и затраже да најзад профункционишу институције (и комисије) које ће утврдити последице НАТО бомбардовања на животну средину. Ако власт у томе неће да учествује – на част јој.

Владан Глишић 

 

извор: balakanfokus.rs

e-max.it: your social media marketing partner