ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Писмо је део нашег кода

КАДА је 2010. требало да продужим личну карту, свега четири године након црногорске "обнове самосталности и суверености", шалтерски ми је службеник потурио да попуним латинични документ: Захтјев за промјену личног имена.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Писмо је део нашег кодаФото "Лагуна"

Уздигао сам обрве.

Монтенегрински је службеник то учинио зато што сам пожелио да ми, у складу са законом, име у личној карти пише ћирилицом.

Да нисам знао за јадац, тј. да могу да тражим којим ће писмом моје име на документу да потраје до 2020, Црна би ме Гора водила под именом Маловић Никола.

 У складу, дакле, са законом, затражио сам 2010. да ми се "име промијени" у Никола Маловић, што ми је и пошло за руком. Али само што се писма тиче.

И даље се, авај, погрешно зовем, судећи по важећој личној карти, и зваћу се погрешно до 2030. г. Јер као што ни Иво Андрић није Андрић Иво, тако ни ја нисам Маловић Никола. Него се зовем обратно: Никола сам Маловић.

Једини начин да у животу, од школског дневника до имена у бирачком списку, наше име буде исписано правилно - јесте да се иза презимена, ако баш оно треба да стоји прво, стави зарез.

Но није о томе ријеч...
Откако се самоувјерена у властиту самосталност и сувереност ђукановићевска Црна Гора прекрстила у Монтенегро - ћирилица је постала проскрибована, како у црногорској, тако и у приморској географији.

Посред сезоне које и није било, 30. августа 2020. године, догодили су се парламентарни избори, на којима су сви из гинисовских литија устали Срби, током прве хришћанске револуције у историји модерне Европе, гласали, између осталог, и за смјену Монтенегра. Да држава поново постане Црна Гора.

 Херцегновска класична Књижара "Со" једина је радња у центру Херцег Новог чије је име исписано ћирилицом, Фото Архива

 

e-max.it: your social media marketing partner