МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ - ТРАГЕДИЈА ГРAЂАНСКОГ РАТА: Религиозна осећања су суштински делила Југославију

Покушај српских интелектуалаца да на „Историјском форуму“ "Књижевних новина" 1988. пронађу формулу за опстанак Југославије, окупио је значајна имена. Ево шта је на том скупу рекао Милорад Екмечић:

ЛИЧНО мислим да у Европи долази време када ће национална свест полако да отупи. У том смислу, та ће се свест и развијати. Да ли Европа, као целина, може утицати на решавање будуће југословенске судбине, да ли је утицала на стварање Југославије? Ћосић је добро навео став појединих држава које нису биле за распад хабзбуршке државе, као и да се Југословенима да некаква шанса да се уједине. Хоћу ово да кажем: ми смо овде ипак неки интелектуалци, а један интелектуалац мало другачије види стање у друштву него што оно изгледа. Да ли се Југославија баш распада и где се највише распада? Мислим да криза Југославије није криза југословенског јединства, већ криза режима. У свести народа постоји то да је данас југословенско јединство чвршће него што је било 1941. или 1914. Развој цивилизације, и мноштво других фактора који на то утичу, не доводе човека у ситуацију да каже како није Србин или Хрват и да то неће више да буде. То не.

Не сматрам да је Европа својим политичким формулама утицала на стварање Југославије 1918. године, већ идејом рационалистичке филозофије, идејом да је нација језик, што, на крају крајева, када се решава каква ће Југославија бити држава, ипак преовлађује. Ми једнако говоримо да је Женевска конференција промашила, да Пашић није одржао решење, а заборављамо да су велики савезници једноставно рекли да Југославија не може бити дупла држава. Не може бити двојна, већ унитарна држава. Према томе, чак да је Пашић и пристао да се створи некаква федеративна или конфедеративна држава. Европа би рекла да те наше бољке оставимо на страну, јер мора постојати некакав факгор јединства. При том, та.ј фактор није узет из нашег искуства, већ из европског. Исто то имам на уму и за будућу Европу. Европа је нудила једну културу, у којој, далеко више него на Балкану, има грађанске толеранције. Видимо да данас у Француској влада страх да ће та земља, у наредној генерацији, бити многорасна држава. Митеран је онда рекао да то није први пут да у Француску долазе нове расе и да их је Француска „скувала”. То је 1860. године рекао Мацини: у Италији, расе постоје, али их је Италија „сажвакала”. Тај страх од деобе не постоји у Европи. Према томе, дух толеранције који постоји, дух отупљења национализма, тај дух ће једном морати захватити и нас. На то сам мислио кад сам рекао да ће нас Европа и разграђивати.

СКЕРЛИЋ је, пре 1914. године, рекао да Југославија има само једну шансу да заиста постоји, а то је паралелно и подједнако слабљење религиозне свести. Ако онда то није било тако, посебно не после 1918. године, и данас је то један додатни фактор. Религије нису ишчезле. Ја сумњам у источноевропски атеизам, сматрам га првим степеном религиозности. Чињеница је да данас већина Француза себе не идентификује као католике и да већина Енглеза себе сматра агностицима. Тај западноевропски квалитет и овде ће морати да има последица. Религиозно осећање код нас мора ослабити, а религиозно осећање је делило Југославију. У Европи се ствара једна духовна клима која ће и код нас позитивно деловати. Кад сам рекао да Европа може и разградити Југославију, на то сам мислио.

Европа за сада неће укинути границе, то је више него сигурно. Међутим, европске земље настоје да створе велико слободно тржиште, са комуникацијом људи, добара, новца и радне снаге, што је најглавније, то ће се остварити у будућности. На крају, Југославија је увек ишла куда су ишли њени незапослени радници. Већина наших народа се окренула према западној Европи и тамо гледа. Када су се одржавали словенски конгреси на којима се говорило да се југословенске реке утапају у руско море, Скерлић је рекао да је запад жижа живота. Ко се прилагодио западу, прихватио његов стил живота, тај је оживео, ко није, тај је, као црвенокожац у Америци, морао да ишчезне. То и данас вреди. Најгора ситуација била би да се Европа, опет, нама представи у двојном издању, као што су били, рецимо, Хитлер и Стаљин, односно да се Европа поцепа на источни и западни део. Ја претпостављам мирнодопска друштвена кретања и сматрам да би била ужасна трагедија да у Југославији почне грађански рат. Он није немогућ. Ако би се таква трагедија догодила, не треба сумњати да ће основна подела бити на религиозној основи, каква је била 1941. године. Не треба, такође, сумњати у оно што је рекао колега Митровић, да је наша револуција испливала на унитарној идеји, идеји југословенског јединства. Ако би у Југославији пукло, онда све ово што ми причамо отпада, и ствара се једна нова логика...

 

извор: novosti.rs

e-max.it: your social media marketing partner