КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ ОД БЕРАНА НАПРАВИО ГРАД

Пише Горан Киковић, проф. историје

Зашто се често може чути од необавештених и злонамерних ових дана,ника више 1918.,када за то не постоји разлог у Црној Гори нарочито не у Беранама и Васојевићима. Па кренимо редом: сто две године је од завршетка Првог светског рата, у којем је победу однeо Карађорђев потомак, Краљ Александар I Карађорђевић, који је рођен у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живeо је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог светског рата. Управо пред сâм Први светски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом - Краљевина Југославија.

Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, речју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. И њему је народ Полимља подигао давне 1929. године Споменик у част пуштања у саобраћај пута Беране-Бијело Поље, чему је претходила његова посета Васојевићима и Црној Гори 1925. године.

Поводом пуштања у саобраћај колског пута Пећ-Андријевица 1925. године био је организован велики сабор на Књажевцу код Андријевице, на којем су били краљ Александар и краљица Марија. На славолуку, на улазу у Беране, били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:

''Родна груда ове земље,

колијевка Вожда - дједе,

стољећима чекала Те,

Краљу славе и побједе!''

А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић певао је песму о васојевићком пореклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: ''Величанство, је ли ово тачно?'', а краљ потврди: ''Тачно је!''

О његовој посети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим местима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом порекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примедбу једног угледног домаћина (''Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?'') краљ одговорио речима: ''Шта ће вама посланици, ви имате краља!''. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао порекло Карађорђевића:

''...Кад погледаш на Васојевиће,

ту је било Карађока биће,

одатле му света лоза ниче,

те се њиме покољења диче''.

Краљ Александар је високо ценио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи ценили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ''плакала цијела Лимска долина''. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свесни кога и шта губе... ''

У Беранама је краљ Александар Карђорђевић пред полазак подарио 3000 динара Дому трезвености, затим 1000 динара Женској радничкој школи, 1000 динара најбољем ђаку Учитељске школе, 3000 динара радничком занатлијском удружењу, 3000 динара подмладку Црвеног крста гимназије, 10000 динара сиротињи, за довршетак судске зграде 5000 динара, за градњу зграде гимназије је обећао новчана средства и прихватио је потребу изградње пута Беране-Рожаје-Косовска Митровица.

ЗАШТО НИКАД ВИШЕ 1918. КАДА ЗА ТО НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛОГ, БАРЕМ НЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА

С обзиром на неутемељена и злонамерна тумачења у Црној Гори да краљ Александар не заслужује ''превелико поштовање'' и да је његовање његовог ''култа'' анахроно, ми ћемо за ову прилику саопштити само оно што је учинио за наше Беране. Наиме, краљ Александар је саградио зграде - Скупштине општине, Суда, Гимназије, Дома трезвености (данас Полимски музеј) – које су до данас остале онолике колике су биле и у његово време, без доградњи или адаптација наредних генерација, што јасно говори да је у архитектонско-грађевинском смислу ударио темеље изгледа некадашње вароши у модеран градић који и данас још увек не налази снаге и могућности да потребе својих становника прошири на нове садржаје. Уз пут Бијело Поље-Беране, подигнут 1929. године, ово је конкретан учинак краља Александра на овом подручју, коју ни домицилни владари Црне Горе нису надмашили до данашњих дана!

Пошто је ових дана било парола никад више 1918. данас је баш дан када се након сто година од уједињења може трезне главе говорити о томе шта је например област Васојевића добила од те ''труле'' како су комунисти говорили Југославије.

То најбоље потврђује пример тадашње штампе који нам је ''донио на знање'' аналитичар Небојиша Бабовић, који у свом коментару каже: ''Садашње зграде Гимназије, Општине, Полимског музеја, прва болница, дом здравља, путеви према Бијелом Пољу и Пећи преко Чакора, електрификација и уопште прелазак из касабе у град су насљедство прве Југославије у Беранама.

Крокодилске сузе и јад депесових посла(уш)ника у парламенту демантује и назив главне беранске улице која је носила име извиканог и прежваканог Краља Николе.

Чињеница је да и данас не знамо шта је држава и колико већи економски простор даје више могућности. Посебно када тај простор чине блиска племена махом истог језика и обичаја. А перспектива данашње државе је великоподгорички пројекат, метрополизација коју није брига како живе дивљаци на границима у коју се заставу клели.

 
 
 
У БЕРАНАМА ПОДИГНУТО 180 ГРАЂЕВИНА
Ево једног текста из тадашње дневне штампе, у периоду крајем тридесетих година 20 века под насловом:
180 грађевина подигнуто је у новије време у Беранама
Беране, септембра,
Путујући од Андријевице за Бијело Поље, низ питому лимску долину, на улазу Лима у Тифранску клисуру лежи Беране најпривлачнија варош Васојевића која из дана у дан напредује захваљујући изванредно лепој и богатој околини и свом географском положају.
Некада варош турског типа, са малим кућама ограђеним трошним капијама кривим и прљавим улицама, по ослобођењу Беране се полако али сигурно мења. Сваки нови дан доноси вароши лепши и новији изглед. Кроз неколико дана, месеци и година Беране је постало сасвим друга варош. Нарочито последњих година, када је на чело општине дошао бивши народни посланик господин Цемовић, варош се развија и уређује.
Грађевинска делатност је у пуном јеку. Нове зграде за државна надлежства и приватни станови ничу као печурке. Данас варош украшује неколико лепих и мидерних зграда, као што су: Окружни суд, дом Трезвености, хотел „Европа“, болница, гимназија и друге зграде у центру и на периферији. Криве неравне и непроходне улице нивелисане су и добиле бетонске тротоаре. Питање добрих и удобних станова решавано је повољно у Беранама, јер су имућни грађани утркивали ко ће подићи лепшу бољу и модернију зграду.
Општина је такође учинила своје: узела је зајам од хипотекарне банке и извела грађење и уређење свих потребних постројења за електрификацију вароши и изградњу бетонског моста на Лиму. Разна друства и установе поцели су подизати своје домове. На иницијативу г. Др Дедовића управника Бановинске болнице у беранама. Министрарсто је одобрило кредит од 680.000 за подизање хирушког павиљона, чиме ће бити решен један од горућих проблема стотине хиљада становништа беранског, бјелопољског, андријевачког и Штавичког среза. За последњих некоилико година у Беранама је подигнуто око 180 грађевина.
Беране очекује лепа будућност. Ту су и сви услови за развитак: богата и лепа околина, пуна рудног блага, знаменитости, споменици; богата археолошка открића. Беране имају јефтину и богату пијацу. Развијању вароши и туризма нарочито би допринело довршење државног пута од Новог Пазара преко Рожаја и Тутина за Беране, чиме би се добила и најкраћа веза за Београд. Треба очекивати да Беране једнога дана постане центар једног великог краја.
М.И.В
КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1925. У ПОСЈЕТИ БЕРАНАМА ДОЦЕКУЈЕ ГА ЈОСИФ ЛЕКИћ

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner