Његош и биомаса

Према скорашњем писању Јужних вести, сваки десети Нишлија је члан Српске напредне странке. Чланство јој се увећава за по 5 до 10 чланова дневно. Такав је тренд и у остатку Србије. Социолози који су у чланку коментарисали ову појаву, слажу се да је ово раван пут ка ,,униформности, монолитности, лојалности... заправо Северној Кореји”. Тачно.

Али треба имати и довољно интелектуалне искрености и довести ту започету мисао до њеног логичког краја. Тачније, до истине.

Да. Србија заиста незадрживо напредује ка идеолошком статусу једне европске Северне Кореје. Али она путује тамо са благословом и тапшањем по леђима и Брисела и Вашингтона. Недавни осврт угледног Foreingpolicy то дубоко потврђује.

Тренутно је дакле у току фаза већ виђеног, готово ритуалног ,,прања руку" зарад очувања интелектуалне чистоте и моралности која ће ,,изабраницима цивилизације" поново дати слободу императива да другима очитавају лекције и дају упуте и смернице.

Али не срдимо се. То је тако откако је света и века. То је нормално, јер је свака империја у историји користила сличне обрасце којима је штитила своје интересе.

Употребимо боље ту енергију за поглед унутра. У сопствено двориште. Јер са те друге стране ограде, ми смо и поред свих историјских промашаја још увек онај тип народа којем су битније бајке о великом вођи него идеја о малим, али независним, сопственим институцијама.

И сви нас раде на исту фору већ вековима. А и ми се упорно примамо.


Изрази лица ових, заправо свих партијских интересних активиста нам то изнова и изнова потврђују. И није како многи кажу у питању наша интелигенција. Ми нисмо глуп народ. Не.

Пре бих рекао да је реч о избору филозофског принципа, оног којим бирамо начин свог живљења, свог бивствовања. Оног, где смо због вишегенерацијских колективних слабости попустили и изабрали чувену "крмећу филозофију” која предност увек радије да пуном чанку него неизвесној слободи. Код нас јеиначе тај појам уско повезан са реалним осећањем глади.

Вековима се прича о слободи сводила нешто касније на неминовну и практичну глад. И то је истина. Али је такође и истина да се нисмо никада адекватно опходили према ,,нашима” који би изневерили приче о слободи, па би касније народ морао да одгладује те своје високе мисли. И зато шија доле и радостан поглед на пун тањир. Али то је већ проблем нашег одустајања и небриге за заједничко, опште добро, тог заправо кукавичлука у епским размерама, гурања ствари под тепих, лажног родољубља... Да не лајем даље, испашће да се гнушам сопственог народа, а не његових осведочених мана.

А и шта ће нам та слобода? Она обавезује. И према прецима и према потомцима. Једном смо је већ имали па се нисмо баш прославили. Шта би на крају ми са њом?! Да не цитирам сада Бранка Миљковића.

Можда боље Орвела који је у ”Животињској фарми” одлично осликао људске карактере користећи се примерима из животињског света? Где је очигледна неоспорна интелигенција и доминација свиња, која је ипак, како да кажем, свињска?! Нећу ни њега.

Али зато морам Његоша са наших народних и мисаоних врхова. Он нам је и ближи и значајнији него што је Орвел икада био својим Енглезима.

Знате ону његову песму о свињи и орлу? Не знате? Знате ипак? У сваком случају, заборавило се. Има дакле онај део када свиња убеђује орла, подсмева му се заправо...

,,Помири се и предај људима, види ка’ се живи обилато? Мени на дан три корита дају, све пуније једно од другога; па цио дан у глиб до ушију, превраћам се, на свијет уживам; ни’ што мислим, ни’ главу разбијам, но иза сна на пуно корито!

Орај тресну, па прикупи крила, с`презренијем одговара свињи: Мож` се хвалит ка’ поштено живиш, пред свињама али не пред нама, јербо наше племе поносито таквога се гнушава живота. Него ти се чудити и није: свињски мислиш, а свињски говориш. То ти сада дају и госте те, ал’ не зато рашта ти помишљаш, но док мало накупиш сланине, па ће одмах маљугом по цику”.

Не мора даље. Његош све објаснио.

И то је нешто што једноставно морамо изнова инкорпорисати у наш генетски код, у наш систем вредности. Ако намеравамо да опстанемо на овом простору. Ка’ људи.

А као биомаса хоћемо сигурно. Ако је то заиста будућност у коју верујемо.

Свиње ионако без проблема на крају поједу све, па што не би и биомасу својих цивилизацијских сапутника?!

e-max.it: your social media marketing partner