Како је забрана кампа на Златибору довела до враћања обавезног војног рока

Омладинско-патриотски камп на Златибору узбуркао је јавност. Уствари, никога није узбуркао док Радио „Слободна Европа“ није почео кампању против овог кампа. Затим су кампању преузели и остали „велики“ медији и власт је реаговала. МУП је затворио камп. Утисак оног дела јавности који се сматра патриотским био је мучан. Поготово када се зна да је овај камп подржала и руска амбасада у Београду (организатори тако тврде, а из амбасаде није демантовано). И све се то дешава усред борбе коју власт води за решавање тешког косовског питања, усред ремонтовања руских мигова и појачане патриотске реторике власти у Србији. Иста та власт  морала је да затвори камп који по свему испуњава бар половину програма СНС-а.

Чудно са овим кампом јесте и то што је у почетку изгледало да је подржан од свих – и власти (наводно га је подржало Министарство одбране) и опозиције (подржала га је и општина Чајетина коју води један од лидера „Савеза за Србију“ Милан Стаматовић). А онда, када је кренула медијска кампања против њега – камп је постао сироче – иза њега нема ни власти ни опозиције да га бране и подрже.

Опозициони „Савез за Србију“ је ту имао мањи проблем – Стаматовићев излет у тврд проруски патриотизам и „милитаризацију омладине“ (како је тврдила „Слободна Европа“) није ни био нешто чиме би овај Савез махао пред својим бирачима. Најмање једна од важнијих чланица овог Савеза – Демократска странка, сигурно је против оваквог кампа, а и за све остале је упитно да ли би подржали Стаматовићев пројекат.

С друге стране, власт је ту била у већем проблему. Камп је подржан од руске амбасаде (звучна тишина са којом је нпр. „Спутњик-Србија“ пропратио принудно затварање кампа, говори о томе да је ово за њих била непријатна ствар), а власт га је затворила у време када крећу припреме за састанак Вучић-Путин. Камп је затворен иако је целом патриотском делу бирача владајуће странке јасно да је потребно подићи борбену готовост нашег народа за будуће догађаје. То је било управно оно што је овај камп чинио и то тако што је омладину, која је добровољно дошла, обучавао у патриотском духу и безбедносним вештинама. Упитно јесте да ли малолетници треба да изучавају вештине са оружјем, али све остало је сасвим у складу са духом времена и потребама нашег народа да  уозбиљи своју безбедносну културу.

Кад смо већ код духа времена, истовремено када у Црној Гори министар отвара војни камп за обуку деце, чудно је да наш МУП сличан камп затвара. Поготово када је потпуно нормално замислити да такав камп у Србији отвара нпр.министар Вулин. И сада, када је такав камп принудно затворен на Златибору, остаде наша власт у неoбраном грожђу. Замерила се патриотским удружењима ветерана, замерила се и руском утицају у Србији, али што је најстрашније, целом патриотском корупусу својих гласача. Међутим, мајстори спиновања одмах су се снашли: отворили су тему поновног увођења редовног и обавезног војног рока у Србији. И тако је наша власт опет у добитку: камп је затворен и сви окупљени око ,,Слободне Европе“ су задовољни, а незадовољној патриотској јавности дата је много озбиљнија тема за подршку – враћање обавезног војног рока. Руска амбасада је незадоваљна али – ћути. Дакле, биће времена да се и то исправи пре сусрета са Путином. И тако је један затворен омладинско-патриотски војни камп отворио врло јако тему враћања обавезног војног обучавања целокупне мушке генерације омладинаца.

После свега, независно од разних медијских спiновања и нелагнодности наше политичке класе (било да је на власти или у опозицији) оно што је најважније закључити из случаја омладинског кампа чије затварање је отворило тему општеобавезног војног рока – јесте потреба нашег друштва да подигне ниво своје безбедносно-одбрамбене културе. То се постиже кроз општеобавезну војну обуку грађана. И то може да буде скупо и проблем буџетског планирања. Тако да и за то треба времена и не може да се деси преко ноћи. У међувремену, примерено би било да држава буде та која ће организовати омладинске кампове сличне ономе на Златибору. Полазници ових кампова би као малолетни могли да пролазе све садржаје које имају и млади извиђачи (за „Слободну Европу“ – скаути), док би обуку са оружјем имали само пунолетни омладинци. Сви заједно би могли да прођу садржаје безбедносне културе, али и оне о историјским чињеницама о нашем окружењу и слободарским традицијама српског народа. По завршеним курсевима у овим камповима требали би да имају одређене погодности и привилегије у друштвеном животу. И све то под контролом и уз подршку државних службеника-професионалаца. То је оно што нам хитно као народу и држави треба и то не мора да чека буџетске ребалансе. Поготово када постоје омладинци који то једва чекају

e-max.it: your social media marketing partner