Чије су титуле 1941, 1942, 1943, 1944? Писмо Милораду Вучелићу, председнику ФК Партизан

МИЛОРАДУ  ВУЧЕЛИЋУ, ПРЕДСЕДНИКУ  ФК   ПАРТИЗАН

У савременом свету модерних комуникација до стварне  информације  и до истине  врло је лако доћи. Прошло је време замагљивања историјских чињеница, лажних оптужби па чак и хапшења оних који су истину пре времена храбро износили. Зато није логично настављати са подметањима и цинизмом које се јавно износе од стране Милорада Вучелића председника ФК Партизан. Продубљивати ране српском народу, стално радити на његовим деобама и уносити семе раздора  чак и у спортским играма као што је фудбал,  непотребно је и штетно. Идеологије те врсте су присутне и даље код Милорада  Вучелића, пола Србина а пола Југословена.

Банализовати борбу за опстанак српског народа 1941-1945, својатати је и злоупотребљавати зарад  стварања сопствене велике харизматичне личности и јачања своје друштвене позиције  је тужно и ружно. Никада Црвена Звезда није спомињала шампионате из ратних година. И ако неко може о титулама из тог трагичног раздобља да говори  управо је ФК Партизан.  Његови играчи, његове перјанице и узданице су играле фудбал и такмичили се у ногометном првенсту НДХ. Такође су као чланови  репрезентације  НДХ одиграли највише међународних утакмица у поробљеној Европи, уредно регистрованим од стране ФИФА: укупно 15. Будући играчи ФК Партизан су своје европско искуство стицали играма за монструм независну државу Хрватску као и за ногометне клубове Личанин и Грађански који је уједно био и четири пута првак ногометне лиге НДХ.  Његове узданице су постали касније легенде ФК Партизан: Флоријан Матекало, Златко Чајковски, Фрањо Шоштарић, Мирослав Брозовић, Фрањо Глазер,  Стјепан Штеф Бобек.... Споменути Бобек за себе каже да је као „чувар у затвору и домобрански дјелатник био присиљен  да пређе  1945. у Партизан.“



Пошто другови у Партизану и после бљеска и олује,  опстају  на српско-хрватском заједништву и југословенској идеологији  најбоље би било да г. Вучелић од својих пријатеља из Ногометног савеза Хрватске потражи бар једну  титулу коју су играчи Партизана у униформи НК Грађански из Загреба освојили 1941-1945. Тако би другови из Партизана постали најбољи на овим просторима. И мисија коју врши Југословенско спортско друштва Партизан би добила потврду да није празно слово на папиру. Уосталом и њихов званичан сајт не познаје ћирилицу као званично писмо државе Србије, писмо на коме је први сведочио Свети Сава. Али то је далека и српска историја. Загребачка идеологија, њихови ногометаши  и латинско писмо је стварност.


И на крају Милораде треба да знаш: жалосно је, српска је срамота да Јасеновац није никада ослобођен. Он је напуштен од стране хрватских фашиста пошто су покушали да своје прљаве злочиначке трагове сруше и сакрију.

Миодраг Миша Којић



e-max.it: your social media marketing partner