Народна Мрежа

Након распада заједничке државе Срби су остали да живе у шест новостворених држава. Преко два милиона наших сународника имали су и имају потребу да се њихов глас чује у матичној држави, да се прати  њихов углавном понижавајући положај и да им се обезбиједи подршка институција државе Србије. Међутим матица је затворила своје медије за националне проблеме, а отворила их  за сва друга питања:  мањинска, полна „људска“ и слична. Они који су највише пострадали, они који су остали врло често и без имовине добили су специфичан назив „Срби из региона“,  а њихови сународници који су протјерани у Србију постали су „избјеглице“. Њих се сјетимо када нас сусједи понизе или зауставе наш процес евроинтеграција, па су  нам њихова угрожена људска права потребна да докажемо како нека влада у региону (најчешће она у Загребу) није демократска.

Зар је, заиста, потребно да угрозе сам опстанак нације, па да се тек тада сетимо ко смо и шта смо и да тек тада поставимо себи питање о смислу нашег постојања и живљења? На заветну нашу историју и на култ Светог Саве и Светог Кнеза Лазара, судбоносан по сам опстанак Срба, нико нам није тако јасно и одлучно указао као један писац који је, предлажући уништење српског суверенитета и српске историје, позвао Аустроугарску и Ватикан да нам обезвреде и униште Завет и култ Светог Саве и Светога Кнеза. Био би то духовни геноцид, уништен идентитет, убијање душе, крај опстанка Срба. Тако би империјално решење судбине јужних Словена било коначно: да се ставе под протекторат (не Хрвата него) националне идеје Хрвата оданих Хабзбурзима, империји и Ватикану!

„Ако се, наиме, зна да ће пет до десет одсто вакцинисаних ризиковати да им вакцина наруши здравље (код неких вакцина последице могу бити и смртоносне), а тој врсти превентиве је подвргнуто 10000 људи, како морално оправдати зло које је нането 500 или чак 1000 особа ?..... Не само у овој  „медицинско етичкој аритметици“, него и у наизглед много убедљивијој , држимо да је данас морално и етички проблематично то приказивати као успех, јер за тог једног који је страдао, као и за његове ближње  не постоји позитивна размера, за њега или њу и оне којима је био драг постоји само однос 1:1.“ (Увод у медицинску етику, Медицински факултет у Београду, страна 69.)

Хајнрих Бел И АЛБАНЦИ
– Поводом лажи Албанца Исмаил Кадаре –

Исмаил Кадаре, највећи енверовски књижевник Албаније, пише чланак Nderim për Hajnrih Bëlin (Поштовање за Хајнрихa Белa), објављен у листу DRITA, главном гласилу Савеза књижевника Албаније.