Братислав Мудриј: Зашто Међународни кривични суд нема везе са истинским правосуђем

Седам дана пошто су САД лишиле тужиоца Фату Бенсуду америчке визе, Међународни кривични суд одустаје од истраге дејстава САД у Авганистану

Фото: РУНЕТ

Напомена уредника Саборника: Поштовани читаоци, ако је неко мислио да је Хашко кривосуђе неправедно само према Србима, преварио се. Под диригентском палицом САД такозвани „Међународни кривични суд“, наставља са праксом кривосуђа које нема додирних тачака са истинским правосуђем. Текст сам добио од једног пријатеља и од срца препоручујем Вашој пажњи, ради се о одличној анализи Хашког кривосуђа…

Ствара се утисак да у XXI веку међународне организације које су позване да обезбеде стабилност, поштовање права и слобода човека, спречавање масовних сукоба, практично понављају судбину међународних организација с почетка XX века. Конкретно, Лига нација која је ради угађања својим оснивачима дуго игнорисала милитаризацију Немачке не супротстављајући се нарастајућој претњи. Сличну политичку неозбиљност демонстрира Међунaродни кривични суд (МКС).

У јуну 2020. године бивши председник САД Доналд Трамп увео је санкције против тужиоца Фату Бенсуде, која се бавила истрагом ратних злочина САД у Авганистану. Истог часа се тужилац дозвао памети и зауставио истрагу, замрзнувши је на неодређено време. То је изазвало мноштво питања у међународној јавности, од којих је најважније – да ли је заиста МКС непристрасан у својој делатности?


Нешто скупље од правде


Међународни кривични суд замишљен је као независан и непристрасан орган, способан да истражује најгрозније злочине: геноцид, злочине против човечности, ратне злочине. Ипак, резултативност МКС је прилично спорна. За 19 година свог постојања до логичког завршетка доведено је свега шест кривичних дела, притом су се они водили само наспрам афричких земаља: биле су изречене две ослобађајуће и четири осуђујуће пресуде.

На таквом фону МКС су почели да оптужују за неспособност рада у државама које имају војну или економску моћ. Да додамо да међународни суд може функционисати само на територији оних држава које су потписале и ратификовале Римски статут. Сада у свету има више од 120 држава које су ратификовале тај документ, међутим, против њега су се изјасниле САД, Кина, Русија, Израел и друге нуклеарне државе.

Тужилац Фату Бенсуда прва је обзнанила истрагу ратних злочина које су починиле оружане снаге САД у Авганистану у периоду 2003 и 2004. године. Стејт Департмент је одмах почео да деловање МКС оцењује као потенцијалну претњу. Због тога су биле донете мере о ограничењу утицаја тужиоца: 5. априла 2019. године САД су лишиле Фату Бенсуду америчке визе.

Седам дана по ступању на снагу тог указа, МКС је одустао од истраге дејстава САД у Авганистану.

Није познато да ли је на то утицала лична заинтересованост госпође Бенсуди за сопствено благостање, међутим, формално је МКС у марту 2020. године обновио своју делатност… одмах после тога је Доналд Трамп увео допунске санкције у односу на сарадникe суда и истрага је поново заустављена. За четири године рада МКС и онако није предочио никакве резултате своје делатности по такозваном „Авганистанском предмету“.

Фату Бенсуда (Извор: Википедија)                                                                                  

И премда је суд могао неометано да функционише на тeриторији Авганистана (земља је ратификовала Римски статут“), у овом случају то није имало никакве важности. Овакав политички притисак Запада, од МКС је створио слабу политизовану организацију, апсолутно незаинтересовану за утврђивање истине. Присећамо се рада Међународног трибунала за бившу Југославију, чије су судије сматрале како воде „борбу добра са злом“. Невоља је у томе што је „зло“ увек одређено од стране наручиоца.

Потписници Римског статута уложили су у МКС више од милијарду евра, међутим, за сада ти трошкови апсолутно ничим нису оправдани. Очигледно да би указали на свој значај, године 2016 „мкс-овци“ су почели истрагу догађаја по питању непризнате „проруске“ Републике Јужна Осетија (РЈО).

Тужилац Фату Бенсуда је 2015. године изјавила да ће МКС истраживати „етничко чишћење десетина хиљада Грузијаца“ које је, наводно, спровођено на територији РЈО у периоду августовског рата 2008. године. Госпођа Бенсуда је 2016. године објавила извештај о претходној истрази, где је оптужила Осетине за војну агресију против Грузије, а такође и напад на миротворне снаге.

Без обзира на сложеност грузијско-јужноосетинског сукоба, у извештају МКС оптужују се само снаге Јужне Осетије. Бенсуда је оставила у загради потврђене податке независних комисија о масовним убиствима осетинских грађана која су починили припадници оружаних снага Грузије и њихово принудно пресељење са места боравка за време бомбардовања Цинхвалија и других насељених тачака.

Једна од таквих комисија са групом стручњака на челу са швајцарским дипломатом Хајди Таљјавини спровела је истрагу током 2008 и 2009. године. Према њиховим налазима, гранатирање престонице Јужне Осетије 8. августа 2008. године није било оправдано с тачке гледишта међународног права.

Такво „етничко чишћење било је у ствари пресељење избеглица из зоне оружаног сукоба. Међу њима – 15 хиљада етничких Грузијаца и 34 хиљаде Осетина. У овом тренутку они се налазе на својој земљи: упркос тези о насилном пресељењу, Грузијци компактно живе у Лењиногорском рејону РЈО.

Још пре 4 године политиколози су у један глас тврдили да МКС не може игнорисати налазе комисије Таљјавини, у супротном ће то довести до дискредитације европског правосуђа. Међутим, МКС се понео још циничније: он је игнорисао око 3 000 обраћања, која су становници Јужне Осетије упутили у МКС по факту неоправданих гранатирања од стране Грузије са молбом да се истраже ти вапијући злочини, између осталог и бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија.

Јужна Осетија (Извор: Википедија)   

                                                                                                                                                       

Званични Тбилиси практично је одмах изјавио да истрага и сама формулација извештаја о одлуци МКС „у потпуности одговара грузијским интересима“. То је потпуно логично јер је Грузија потписник Римског статута а Јужна Осетија није.

Упркос свему, од стране Русије је уследио покушај да се обезбеди независност започете истраге. Москва је упутила Хагу 33 тома кривичног дела, истраженог по факту геноцида над руским грађанима у РЈО и убистава руских миротвораца уз примену забрањених средстава и метода вођења рата. На жалост, Фату Бенсуда није узела у обзир ове материјале, тако да је у њеном извештају као један од агресора означена и Руска Федерација. Очигледно, у МКС све до сада не знају да је 2011. године Међународни суд ОУН прекинуо предмет по тужби Грузије против Руске Федерације у контексту августовских догађаја 2008. године, због одсуства доказа за злочине.


Реални циљеви


У извештају госпође Бенсуде Јужна Осетија се од стране МКС разматра као територија Грузије коју је окупирала Русија. Благо речено, више него сумњива теза. Сукоб између народа РЈО и Тбилисија појавио се много пре августовског рата, још почетком 90-их година, када Русија није имала могућност да утиче на јужноосетинске власти. У таквом случају Бенсуда, највероватније има у виду миротворачки контигент ОС РФ, који је испуњавао своје обавезе сагласно мандату који је Русија имала. Тужилац је, очигледно, поново заборавио да се у саставу „плавих шлемова“ налазе не само јединице из Руске Федерације, него између осталог и из Јужне Осетије и Грузије.

Историјски је политика РЈО усмерена на страну узајамне сарадње са руским колегама. Таква ситуација је настала јер су Осетини подељен народ између Северне Осетије (субјект Руске Федерације) и непризнате републике. Додајмо да је још при Александру I Осетија добровољно ушла у састав Руске империје одвојено од Грузије. Грузијским су те територије постале тек захваљујући Совјетској власти приликом формирања Закавкаских република.

Међутим, приликом формирања извештаја МКС те чињенице су игнорисане. Стидљиво је прећутала госпођа Бенсуда и то да је пре 13 година наоружавање Грузије вршено само на основу материјалне подршке САД. Логично је претпоставити да је у тренутку рата 2008. године Грузија била под контролом САД. Бивши председник Сакашвили заузео је своју функцију увелико благодарећи америчким покровитељима, који су га подржавали током целе каријере.

Фото: РУНЕТ


Ангажованост МКС постаје све јача на фону догађаја последње три године. У Грузији је 2019. године почео да ради „Фонд пострадалих МКС“ који пружа материјалну помоћ „пострадалим“ у петодневном рату. Буџет организације је 600 хиљада евра и у потпуности мора бити утрошен на донације. Овакве акције говоре саме за себе: то што се, наизглед независно правосудно тело бави финансијском подршком одређеним странама у сукобу, дискредитује га више од било ког лажног кривичног поступка.

Недавно је судија МКС постао држављанин Грузије Гочи Лоркипанидзе. Управо њему је дато у задатак да се разабере у грузијско-осетинском питању. Такво постављање изазива велике сумње у непристрасност процеса у Хагу по завршетку истраге.

 

извор: Стање ствари, Саборник српско-руски

 

e-max.it: your social media marketing partner